Od twitera sam nedavno
odustao gotovo u potpunosti. Što znači da sam ga obrisao sa telefona. Dva su
razloga. Prvi je taj što su mi se do povraćanja počeli gaditi twitovi
takozvanih novinarskih veličina i ostalih mislilaca što im je konačni domet
maloumnog djelovanja lupanje po tastaturi u ponoć.
Drugi je taj što kad
popijem koju više twitam šta ne treba i ne mogu držati jezik za zubima.
Autocenzura na djelu. Zvuči poznato?
Kako god, ima twiteraša
koji "twitnu" i u stvarnom životu, napišu nešto novinarski, istraže i ne svodi im
se sve na deset riječi koje smisle pod jorganom. Dok gledaju vijesti.
Kad Zvezda izgubi obično
izbjegavam internet, pokušavam da umislim da se poraz nije ni dogodio, prebacim
na Dva i po muškarca i Teoriju velikog praska.
Ipak jedan twit, slučajno uočen, je rekao suštinu.
„Željka: Ovo je poklon
gradjanima Republike Srpske! Dakić: Poklon je besplatan!“
Kolega Goran Dakić
savršeno je u dvije rečenice sabio
brutalnost posljednjih nekoliko dana.
Vlada Srpske poklonila je
gradjanima Srpske nešto za šta su se gradjani bez znanja ili odobrenja zadužili
milione i milione. Niko više i ne zna koliko.
Postali su žiranti bez
potpisa.
A nisu dobili ono što im
je obećano. Poliklinika Južnog krila upravo je to Pola klinike. Pola od
obećanog.
Poklonu se u zube ne
gleda. Pogotovo ne kod Srba, Srbi su zadovoljni i kad im vratiš i dio
ukradenog.
Egzekutori su omadjijali
masu, počinjem da sumnjam da imaju neke
vanzemaljske moći. Kao nebeskom narodu mora da nam sleduju.
Srećan vam Dan Republike u
kojoj Onaj priča o Republici za čije ukidanje je glasao.
Srećno vam svršavanje po
kostima ratnika što im kosti istruliše zarad stvaranja drugačije Republike
Srpske. Vijenci blud ne prikrivaju.
Silovana si Republiko
brutalno. Uz blagoslov svojih sinova.
