уторак, 28. фебруар 2017.

Demokratija na američki način i početak Trampove ere


Transparentnost odnosno netransparentnost u radu državnih organa i korupcija nisu samo odlika zemalja regije. Sa problemom nentransparentnosti nerijetko se, naročito u posljednja dva mjeseca, susreću i u Vašingtonu. Problem sa korumpiranim predstavnicima vlasti imaju oduvijek. Bitna razlika izmedju problema korupcije kod nas i kod njih je u tome što kod njih s vremena na vrijeme korumpirani budu uhvaćeni i osudjeni na velike kazne. Što se kod nas ne dešava.

Profesor Univerziteta Džordžtaun i direktor fondacije Bauman Gary Bass vrlo je cijenjeno lice u SAD-u na federalnom nivou. Naročito je imao dobre odnose sa bivšom administracijom na čelu sa Barakom Obamom. Sa novom Trampovom, sudeći prema njegovim stavovima, nema.

Profesor Bass želio je da zna kakva situacija je sa korupcijom i transparentnošću u zemljama iz kojih dolaze njegovi sagovornici i svi smo mu, sa donekle izuzetkom Madjarske, rekli da Vlade naših zemalja čine sve kako bi trošenje javnih sredstava bilo što manje vidljivo javnosti a da su gotovo nepostojeći slučajevi kada je nekoodgovarao zbog korupcije. Bez obzira šta bilo otkriveno ili novinarski objavljeno. Došli smo i do problema zviždača i zajedno zaključili da zakoni postoje ali da, konkretno u BiH, zviždači nemaju kome da zvižde.

U Vašingtonu su svjesni da i oni imaju problem. Dio intelektualne elite snažno se protivi mjerama koje je novi predsjednik Donald Tramp uveo na početku mandata.
Tramp je objavio rat medijima, nekolicini medija zabranio prisustvo u pojedine federalne institucije, ograničio pisanje na društvenim mrežama u pojedinim slučajevima, zabranio da se govori o prisustvu malo ljudi na njegovoj inauguraciji, izjavio da predsjednički posao nije za javnost i da predsjednik ne može biti u sukobu interesa. Poznato?

Sve to užasnulo je dio intelektualne javnost koju predvodi i profesor Bass. Priznaju da u pojedinim situacijama i ne znaju kako da se ponašaju jer su im neke stvari apsolutno nove. Ono u čemu su amerikanci, medjutim jedinstveni, jeste da je najbolja borba za očuvanje demokratije i sistema koji je iznad pojedinca konstantan pritisak na vlast, apsolutna borba za zaštitu nezavisnih medija i unaprijedjenje javnog obrazovanja. Poznato?

Zaključak uglednog profesora sa Džordžtaun univerziteta jeste da ne smijemo odustati od borbe za demokratično društvo, transparentnu javnu upravu i stvaranje okruženja u kojem će ljudima biti stalo da znaju kako se troše njihova sredstva i odlučuje u njihovo ime.

Ja sam na kraju rekao da ne bi bilo loše da nam Svijet omogući makar stotinu godina bez rata i da ćemo onda vjerovatno imati dovoljno vremena za izgradnju takvog društva čiji napredak neće konstantno biti prekidan i vraćan na početak. Svi su se redom dobro nasmijali. Ja sam bio poprilično ozbiljan.





понедељак, 27. фебруар 2017.

Foto priča iz najvećeg svjetskog muzeja informacija

U Vasington Postu glavna vijest Sirija i izbor novog predsjednika Demokratske partije.


Ulaz u najveći svjetski muzej posvećen vijesti i informaciji.


Posjetioci glume uključenja uživo. To kod nas rade i pojedini mediji.


Informacije o stanju medija u BiH.


Amerikanci ne podržavaju Trampove napade na slobodu medija.


Dio Svjetskog trgovačkog centra


Dio Berlinskog zida






четвртак, 16. фебруар 2017.

Konfuzija banjalučke politike

Negdje poslije opštih izbora 2014 godine jedan drugar mi je u jednoj mejdanskoj kafani rekao da je nešto najgore što se moglo desiti Republici Srpskoj pobjeda SNSD-a i satelita na nivou Republike a Saveza za promjene na nivou BiH. Nisam mu vjerovao i bio sam spreman da se zakunem da će vlast na nivou BiH opozicija u Srpskoj iskoristiti za borbu protiv kriminala i korupcije i da konačno možemo očekivati kakve takve pomake u Republici Srpskoj. On mi je na to rekao da od toga nema ništa jer će sada svi postati vlast i baš će im biti na pameti da bilo šta mijenjaju. Svaka dalja rasprava na tu temu u tom trenutku bila je uzaludna. Danas bi se o tome svakako ponovo moglo raspravljati. Vjerujem da ću morati da mu platim piće.

Odlaskom Zorana Talića iz PDP-a stranke Saveza za promjene su u nemjerljivom gubitku. Talić je svakako u posljednja dva i jače mandata bio najkonkretniji i najkvalitetniji odbornik banjalučke skupštine. Stranke Saveza za promjene u Banja Luci još imaju nekoliko kvalitetnih relativno mladih političara ali je i njihova politička budućnost u matičnim strankama izuzetno neizvjesna. Nezadovoljstvo vlada apsolutno u svakoj od tri stranke Saveza za promjene koje djeluju u Banja Luci. To nezadovoljstvo iskazuje se i javno, manje ili više očigledno.

SDS od lokalnih izbora u Banja Luci nema gradski odbor. Do maja će Vrbasom proteći još mnogo vode a vrijeme neće učiniti ništa da se razdvojene struje u banjalučkom SDS-u približe. Ko god dobije kormilo banjalučkog SDS-a pola odbora biće apsolutno nezadovoljno i spremno na razlaz.

U PDP-u je nakon odlaska Zorana Talića ali i odbornice Tatjane Čičić Odžaković konfuzija. Talić koji je imao povjerenje velikog broja članova gradskog odbora za sobom je po inerciji povukao i povlači odredjen broj članova stranke. PDP je ostao sa jednim odbornikom i nisu u nimalo zavidnoj situaciji. Ove godine im se desilo da im odbornik glasa mimo kompletne opozicije u interesu privatnog biznismena a na prijedlog SNSD-a. Taj odbornik nije Talić.

U NDP-u je naizgled mir. Oni ne mogu da se dogovore ko će da bude šef odborničkog kluba. Imaju najviše odbornika ali ta priča daleko je od zacementirane.

Ni jedna od stranaka opozicije nije formirala Klub u banjalučkoj gradskoj skupštini.

Daleko je od savršenog i u drugom bloku. Kod njih se vodi borba drugačije prirode.

Treći blok za sada ne postoji.

Izbori 2018 vrlo su blizu. Izborna jedinica 3 daje 12 poslanika. Računanje pojedincima već sada može, mora i treba da predstavlja ogromnu glavobolju.


уторак, 14. фебруар 2017.

Zoran Talić napustio PDP

Zoran Talić napustio je PDP. Talić mi je to potvrdio danas. Zoran Talić je bio predsjednik Gradskog odbora te stranke u Banja Luci, član Predsjedništva PDP-a i odbornik PDP-a u banjalučkoj skupštini. Talić je banjalučki političar koji je u prethodnih deset godina najviše kritikovao poteze banjalučkih vlasti predvodjenih SNSD-om. Na prethodnim lokalnim izborima u Banja Luci u treći mandat u gradu je ušao zahvaljujući povjerenju gotovo 2500 gradjana.
Zoran Talić nakon napuštanja PDP-a ostaje nezavisni odbornik u Skupštini grada Banja Luka.

PDP je zajedno sa Zoranom Talićem napustila Tatjana Čičić Odžaković, takodje odbornik u skupštini Banja Luke. Ona mi je, takodje, potvrdila da ostaje nezavisni odbornik. PDP u skupštini grada ima još jednog odbornika. To je Draško Stanivuković.



Saopštenje Zorana Talića, 14.02.2017

Dragi sugrađani,

Želim da vas obavijestim da od danas više nisam član PDP-a.
Ovu odluku nisam donio ishitreno i naglo, naprotiv, veoma dugo sam o tome razmišljao jer moje nezadovoljstvo u pomenutoj stranci traje nekoliko godina unazad. Vjerujte, nije bilo lako donijeti odluku da nešto napuštate nakon što ste 16 godina na tome vijerno i predano radili vjerujući u neke ideje za koje se, nažalost, ispostavilo da se u PDP-u neće moći ostvariti. Nije bilo lako biti opozicija i aktuelnim vlastima i u svojoj partiji. Imao sam dvostruku borbu.
Oko svog izlaska nisam želio praviti magnet za medijsku pažnju. Sa moje strane bilo je dovoljno samo obavijestiti svoje birače da više nisam tamo gdje sam bio, ali s obzirom na okolnosti nametnula se potreba da treba javno da obrazložim svoju odluku.

Ovih dana svi ste imali priliku čuti razne špekulacije i dezinformacije, iako sam ja cijelo vrijeme ćutao. Dok sam pokušavao neke stvari raščistiti u miru prvo sa samim sobom, ta tišina je postajala sve glasnija.

Da biste bolje razumjeli moju odluku, želio bih da čujete i moj osvrt na sve što se događalo.

Kao što sam već naveo, član PDP-a sam bio oko šesnaest godina. Kao partijski aktivista prošao sam gotovo sve organizacione nivoe  stranke, od aktiviste u mjesnom odboru, predsjednika mladih PDP-a, do predsjednika Gradskog odbora  Banjaluka i člana Glavnog odbora i Predsjedništva stranke.  Tri puta sam biran za odbornika u Skupštini  grada Banjaluka. Politikom se bavim onoliko koliko mi omogućava  da se kroz nju borim za ostvarenje onih opštih interesa i ciljeva koji se ideološki i politički mogu svrstati u prostor gdje se ideološki nalazio PDP. To je ujedno odgovor zašto sam  se u svom političkom radu upravo vezao za PDP šesnaest godina.
Početno ideološko opredjeljenje PDP-a u fokus stavlja punu demokratičnost odnosa,  puni demokratski dijalog bez ograničenja, toleranciju, ljudska prava i slobodu, jaku socijalnu državu, društvo koje svoj razvoj bazira na realnoj ekonomiji, na svom radu, veoma razvijeni i jak srednji sloj poljoprivrednika, radnika i inteligencije,  kontinuiran i stabilan rast ekonomije.
Da bi stranka mogla da odgovori svojoj društvenoj ulozi ona u organizacionom, funkcionalnom, kadrovskom, obrazovnom, demokratskom i svakom drugom smislu mora da ima adekvatnu infrastrukturu. Mora biti tako profilisana i izgrađena da bude vodeća snaga gore navedenih ideja u našem društvu. Ona to mora da bude bez obzira bila nosilac vlasti, bila koalicioni konstitutivni dio vlasti, bila u opoziciji ili koalicioni opozicioni partner strankama u opoziciji.
Kada  se napravi retrospektiva PDP-ove politike posljednjih 15 godina u odnosu na pomenute ideološke principe, sa žalošću se mora konstatovati da su unutar stranke prevladale one snage i pojedinci  koji su stranku povukli u pravcu jeftinog populizma  sa isključivim ciljem da ostvare lične i pojedinačne političke interese. Ovome su podredili interese stranke i  njenu društvenu  ulogu. Ovo je kulminiralo na zadnjim lokalnim izborima. Po mom dubokom ubjeđenju PDP zbog ovakve politike danas živi kao politička ljuštura bivšeg PDP-a  samo zahvaljujući činjenici što njegovi pojedini funkcioneri u politici fukcionišu kao odraz pokreta Saveza za promjene koji je narod Republike Srpske na vlast doveo 2014. godine glasajući protiv aktuelne vlasti i za promjene. Ilustracije radi, partija se danas doživljava kao autobus, koja ima vozača i konduktera, ostali su putnici (članovi), na jednoj stanici uđu i voze se neko vrijeme i izađu, pitanje je samo koliko će trajati njihova vožnja.

Gradski odbor PDP-a preuzeo sam u veoma lošem stanju sredinom 2015. godine od Branislava Borenovića, sadašnjeg predsjednika PDP-a. Za nešto više od godinu dana uspio sam zajedno sa novim timom ljudi zaustaviti proces „raspadanja“ PDP-a u Banjaluci. Otvoren je proces kadrovske konsolidacije stranke, izvršena je organizaciona i funkcionalna  modernizacija na način da je PDP postao  prepoznatljiva stranka u Gradu i da je u cjelini značajno  podignut  autoritet stranke među građanima Banjaluke. Stranka je značajnije kadrovski inovirana, značajnije se okrenula prema svojim baznim ideološkim principima. U cjelini bi se moglo reći da su se počeli pojavljivati novi ljudi sa novim idejama i da se u daljini nazirao početak procesa smjene generacija i kadrova.

Sve ovo je bio signal  da je na pomolu krupna promjena u PDP-u, njena transformacija od partije više ili manje jakih pojedinaca na vrhu partije u partiju jake, čvrste i  ideološki  konzistentne organizacije. Efekat ovih promjena se vidio već na impresivnoj Konvenciji Gradskog odbora PDP Banjaluka, održanoj pred prepunom dvoranom Obilićevo krajem aprila 2016. godine kada smo građanima predstavili program i našu viziju budućnosti Banjaluke. U gradskoj organizaciji PDP-a  sve je više dolazio do izražaja uticaj organizacije na funkcionisanje partije  i uticaj partije se sve više manifestovao kroz njen rad na terenu, kroz njen život kao organizacije umjesto dotadašnje prevlađujuće prakse da se njen rad uglavnom odvijao kroz istupanja partijskog vrha.
Ovaj proces sve je više pratio porast uticaja, ugleda i autoriteta stranke u Gradu među građanima.  PDP je u Banjaluci počeo sloviti i funkcionisati kao „okosnica opozicije“ (bez obzira na veličinu i autoritete drugih stranaka). Međutim, dijelu ljudi iz samog vrha partije počela se paliti crvena lampica da se u banjalučkom odboru dešavaju promjene koje nisu pod njihovom kontrolom i koje narušavaju njihovu uspostavljenu političku sinekuru u kojoj je partija tu da služi njima i njihovim političkim interesima, a ne da oni služe partiji. Od njih je krenuo bojkot  gradske organizacije PDP-a. Prvi takav pokazatelj je bio da nakon  osvajanja vlasti 2014. godine i nakon mog imenovanja za predsjednika Gradskog odbora PDP Banjaluka, rukovodstvo Gradskog odbora i organizacija PDP-a Banjaluka bilo je potpuno isključeno iz procesa imanovanja kadrova PDP-a  na funkcije u zajedničkim organima BiH i njenim institucijama i agencijama koja su po koalicionom sporazumu Saveza za promjene pripadala PDP-u.
Oni  su  na svoj već ustaljeni način i praksu  proveli  i provode  kadrovsku politiku PDP-a isključivo  prema uskim ličnim i pojedinačnim interesima bez konsultacije organa PDP-a. Takav pristup je odmah u startu isključio polazne, bazne principe (kao što su stručnost, kompetentnost, moral, poštenje, demokratičnost, otvorenost, javnost rada  itd.) na kojima je gradska organizacija u političkoj javnosti  i partijskoj organizaciji uopšte zasnivala proces vraćanja povjerenja javnosti da politika PDP-a u Banjaluci nije samo goli „politički verbalizam“ nego stvarni proces promjena kome se može vjerovati i dati mu puno povjerenje.
Kada je izborna lista u Banjaluci napravljena kao rezultat široke partijske rasprave gradske organizacije PDP-a, a ne kao rezultat  do tada ustaljene prakse  putem  direktive partijskog vrha PDP-a, u tim strukturama je donesena odluka da na izborima 2016. u Banjaluci bojkotuju vlastitu partiju.
Štaviše, na mnogim segmentima predizbornih aktivnosti u Banjaluci radili su za kandidate drugih stranaka, a ne za  kandidate PDP-a koje su „šifrovano nazvali Talićevim kadrovima“. Od brojnih primjera i detalja  bojkota , samo ilustracije radi, spomenuću  neke:   pojedini najistaknutiji pojedinci iz vrha partije su se u izbornu kampanju u Gradu javno uključili tek u završnici i istovremeno cijelo vrijeme kampanje nisu radili na kampanji PDP-a kao organizacije, nego na ličnoj kampanji od njih izabranih i projektovanih  pojedinaca  sa kojima imaju isprepletene lične interese. Za kampanju gradskoj organizaciji PDP-a odvojili su iz budžeta PDP-a veoma skromna sredstva. 

Međutim, bez obzira na gore pomenute prepreke, rezultati PDP-a u Banjaluci pokazali su nekoliko stvari:
Radom gradske organizacije PDP-a zaustavljen je pad popularnosti i ostvaren je blagi rast glasača PDP-a u Banjaluci u odnosu na izbore iz 2014. godine.
Broj mojih ličnih glasova u Banjaluci je najveći koje su kadrovi PDP-a u Banjaluci ikada ostvarili na lokalnim izborima i istovremeno znatno veći od glasova koje je aktuelni predsjednik PDP-a dobijao u Banjaluci.
Postignuti rezultat je njima pokazatelj da je u Banjaluci i Republici Srpskoj moguće postojeći  model upravljanja PDP-om zamjeniti ozbiljnim, izvornim ideološkim modelom moderne, efikasne, perspektivne, organizovane, savremene partije sa svim atributima i sadržajima koje sam naveo.
PDP je u Banjaluci sa novom podmlađenom listom  osvojio  isti broj mandata  kao i na izborima koje su vodili ovi kadrovi. Bio je to signal da je proces kadrovske obnove i promjena u PDP-u među građanima i članstvom PDP-a dobio svoju izbornu i političku verifikaciju.

Kada su završeni izbori, Predsjednik PDP-a Branislav Borenović i njegovi najbliži saradnici iz vrha stranke otvorili su unutarpartijsku i javnu kampanju  da se radi o „izbornom porazu“ i da treba povesti  „temeljnu analizu propusta koji su u bazi napravljeni“. Naravno, kako se to u nedemokratskim i autokratskim  političkim glavama u pravilu dešava, analiza se ne vodi širokim demokratskim dijalogom kroz organe stranke u procedurama predviđenim Statutom.
Štaviše, donosi se odluka o suspenziji  statutarnih organa i imenuju se nestatutarni oblici i forme „ad hock“ radnih grupa na čije čelo i u njihov sastav imenuju upravo  sebe. Suštinski, bar  kada se radi o gradskoj organizaciji PDP-a Banjaluka, partijskim Statutom gradska organizacija je raspuštena, a dalje upravljanje preuzeo je nestatutarni, oktroisani organ koga je imenovala ova struktura ljudi.
Nakon raspuštanja gradske organizacije, naredni korak  ove grupe ljudi  jeste davanje političkih ocjena  o  navodnom „izbornom porazu“. Ove ocjene neće proizaći kao rezultat demokratskih rasprava u širokoj partijskoj bazi po mjesnim odborima, nego će te ocjene biti modelirane prema uskim i ličnim interesima  ove nekolicine ljudi iz najužeg vrha stranke i biće „spuštene odozgo“.  Adekvatno tim ocjenama izvršiće se „kadrovska čistka“ u partiji koja treba  ovoj užoj partijskoj strukturi ljudi da osigura vraćanje na stanje  u kome partijska organizacija PDP-a je tu da služi njima, a ne da oni služe partiji i preko nje građanima.
Demokratski dijalog unutar PDP-a  je praktično „umrtvljen“.  Istupanjem  nekolicine pojedinaca iz vrha stranke u političkoj javnosti stvara se dojam da je PDP živ i da funkcioniše kao organizacija.
Umrtvljavanje stranke, prelazak na forumsko djelovanje  i  pojedinačno i individualno istupanje  ovih pojedinaca u ime stranke, suspenzija statutarnih organa i procedura stranke ima samo jedan jedini cilj. To je da se spriječi da se kroz demokratski,  unutarstranački dijalog dogodi eventualno preispitivanje odgovornosti upravo tih pojedinaca iz samog vrha stranke za ostvareni izborni rezultat i što je još gore i teže za  posljedice koje su nastupile po Republiku Srpsku, zaustavljanje procesa prihvaćenih, izglasanih i politički verifikovanih  promjena na izborima 2014. godine.
Uostalom, sami ti pojedinci iz najvišeg vrha  PDP-a javno su izrekli ocjenu  da je njihovo nedjelovanje ili neadekvatno političko djelovanje od 2014. godine odrazio se na izborni rezultat na lokalnim izborima 2016. godine. Sami su dali ocjenu da  je aktuelna vlast u Republici Srpskoj nametanjem političkih tema i procesa, političke tokove promjena iz 2014. godine, koristeći nesnalaženje partija Saveza  promjene, preusmjerila na svoj mlin.

Situacija u Republici Srpskoj dramatično se usložnjava do nivoa ozbiljnog ugrožavanja njenog opstanka u mnogim vitalnim elementima. Opozicija, uljuljkana u lagodni, dobro plaćeni konformizam političkog uhljebljenja njenih elita, svoj politički aktivizam iscrpljuje na puko političko reagovanje  na teme i procese koje joj aktuelna vlast podmeće  i kroz to troši nužno potrebnu energiju za neophodne promjene.
Predsjednik PDP-a Branislav Borenović i njegovi najbliži saradnici naspram teškog i složenog političkog trenutka u kome se nalazimo se iscrpljuju sitnim i nevažnim  strančarenjima  koja trebaju samo da sačuvaju njihovu ličnu poziciju. Ovo je razmeđa na kojoj  tim ljudi, među kojima se nalazim i ja, ne mogu ići dalje sa ovim ljudima.


Što se tiče mojih daljih koraka. Nastaviću raditi kao što sam i do sad radio, odgovorno i savjesno, davaću prijedloge i ideje, biti konstruktivan i djelovati samo u interesu građana, a to znači da ću biti najveći protivnik svemu što je loše, a svoju podršku ću dati svemu što je dobro. Tako može raditi samo onaj ko je nepotkupljiv i nezavisan, sve ostalo su zlonamjerne špekulacije i dezinformacije.

понедељак, 13. фебруар 2017.

Radovanje pivu


Ponedeljak svejedno i jeste. Početak radne sedmice za neke. Nekima je počela još juče. Utorak će biti baš zanimljiv dan. Pivo se trenutno hladi. 






субота, 11. фебруар 2017.

Nacrt novog Pravilnika razljutio poljoprivrednike

Ministarstvo poljoprivrede Republike Srpske završilo je nacrt novog pravilnika o podsticajima. Nacrt će, ukoliko doživi punu formu, biti poguban za domaću proizvodnju, tvrde poljoprivrednici.

Nacrtom se po prvi put uvodi da prilikom podizanja višegodišnjeg zasada voća tehnološki  projekat bude ovjeren od stručnog lica. To lice će morati da ima licencu koju će da izdaje Komora inženjera poljoprivrede RS.
Poenta je u tome što se ove godine ide u izmjene Zakona o Komori inženjera poljoprivrede i svaki inženjer poljoprivrede da bi mogao da ovjeri projekat poljoprivredniku moraće da bude član komore i da plaća članarinu od 60 maraka godišnje. Komora poljoprivrede duže vrijeme insistira na izmjenama zakona jer je vrlo malo inženjera poljoprivrede svojevoljno član Komore.

Nacrtom novog pravilnika planira se smanjenje premije za mlijeko. Umjesto dosadašnjih 30 feninga po litri mlijeka ekstra klase i deset feninga za mlijeko van klase planirano je smanjenje na 25 feninga. Novina je da će minimalna mjesečna proizvodnja za ostvarivanje prava na premiju biti podignuta sa dosadašnjih 100 na 300 litara. To će dodatno pogušiti male farme koje proizvode manje količine mlijeka.

Potez ministarstva poljoprivrede nije iznenadjujući jer je Vlada u ogromnim problemima kada je u pitanju isplata podsticaja i premija poljoprivrednicima. Poljoprivrednicima se konstantno duguju milionski iznosi. Novim pravilnikom o podsticajima planira se manje izdvajanja na godišnjem nivou pa bi, logično, i dugovi bili manji.


Rok za primjedbe na nacrt pravilnika je početak naredne sedmice.

среда, 08. фебруар 2017.

Skuplja struja

Tiho je na snagu stupila Odluka Regulatorne Komisije za energetiku Republike Srpske po kojoj je struja od prvog januara još skuplja. Januarski računi u Republici Srpskoj u odnosu na decembarske skuplji su zbog nove visine naknade za obnovljive izvore električne energije. Umjesto dosadašnjih 0,0025 maraka po kilovatu cijena je od prvog januara 0,0044 marke po kilovatu. U prevodu januarski račun je u prosječnom domaćinstvu samo po ovom osnovu veći za jednu marku od decembarskog.


Odluka o povećanju cijene naknade donesena je 25 novembra prošle godine i objavljena je na stranici Regulatorne Komisije za energetiku. U obrazloženju nove cijene se navodi da su ulazni parametri za utvrdjivanje jedinične naknade u visini od 0.0044 KM po kilovatu su sredstva od 19,3 miliona neophodna za isplatu premije za podsticanje planirane proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Navedeni su i još neki razlozi zbog kojih su neophodna veća sredstva.



Na odluku Regulatorne Komisije za energetiku RS saglasnost je dala Vlada Republike Srpske.


Podsjećanje na to kako RS gubi novac:

уторак, 31. мај 2016.

Srpska u gubitku zbog koncesije

Studija ekonomske opravdanosti za društvo izgradnje male hidrocentrale Medna na izvorima rijeke Sane urađena u oktobru 2015 godine  za potrebe Ekološke koalicije unskog sliva pokazala je da će Republika Srpska nakon isteka koncesionog perioda zbog gradnje MHE Medna na Sani biti u gubitku od 1.056.012 KM.

Ugovorom o koncesiji i kasnijim aneksima tog ugovora predviđena je izgradnja male hidroelektrane Medna instalisane snage 4,9 MW i ukupnom godišnjom proizvodnjom procijenjenom na 18,40 FWh.
Koncesionar je banjalučka firma LSB Elektrane koja je dio slovenačkog Interenerga a koji je dio austrijske kompanije Kelag.

Ekonomsko finansijska analiza obuhvatila je, s jedne strane, trošak društvene zajednice kroz obavezan otkup električne energije a s druge strane korist za budžet od priliva po osnovu direktnih i indirektnih poreza, doprinosa, koncesione naknade i ostalih taksi.


Republika Srpska će gradnjom MHE Medna nakon isteka perioda koncesije zaraditi, prema Studiji ekonomske opravdanosti, 12.081.612 maraka. Po osnovu PDV na investiciju 670.069, po osnovu obračunatog PDV na fakture za isporuku električne energije 923.164, na osnovu poreza na dobit 3,3 miliona, koncesione naknade ukupno nešto više od 6 miliona i na osnovu raznih taksi 1,1 milion maraka.

Garantovanom otkupnom cijenom od 0,1327 feninga po kilovatu u periodu od prvih petnaest godina Republika Srpska će investitoru uplatiti 36.625.200 maraka za otkup električne energije odnosno čistih 13.137.600 maraka premije kada se referentna cijena prodaje na tržištu oduzme od garantovane cijene. 

U julu 2014 godine Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske donijela je odluku kojom garantovanu otkupnu cijenu električne energije po kilovatu podiže na 0,1327 feninga za hidroelektrane snage od 1 do 5 megavati. Takvu odluku odobrila je i potvrdila Vlada Republike Srpske u septembru 2014 godine. Prije promjene garantovana cijena otkupa za ovaj tip elektrane iznosila je 0,1264 feninga po kilovatu.


уторак, 07. фебруар 2017.

Pokušaj razgradnje Univerziteta!

Republika Srpska neće dobiti novi zakon o visokom obrazovanju. Petnaest mjeseci rada na novom zakonu bačeno je niz vjetar jer je Vlada 2 februara donijela odluku po kojoj odustaje od novog zakona.
Odustajanje od zakona rezultat je, saznajem, nevjerovatnih pritisaka na resorno ministarstvo da se kroz mnoštvo amandmana omogući razgradnja dva postojeća javna univerziteta. Prije svega onaj banjalučki. 


Univerzitet u Banja Luci na prijedlog Zakona podnio je nekoliko amandmana za koje je u ministarstvu prosvjete ocjenjeno da idu na štetu kvaliteta visokog obrazovanja a za konačan cilj imaju razgradnju Univerziteta i davanje mogućnosti pojedinim fakultetima koji imaju nekoliko studijskih grupa da organizuju sopstveni univerzitet. Tako bi na primjer mogli da imamo banjalučki Medicinski univerzitet ili banjalučki Univerzitet nauka i umjetnosti. Primjeri nisu slučajno navedeni.

Moji izvori tvrde da je ovaj pokušaj razgradnje Univerziteta izuzetno opasan i da bi u izrazito loš požaj stavio neke manje fakultete koji bi ostali u sastavu aktuelnog Univerziteta u Banja Luci. Novi univerziteti koji bi nastali postali bi pravno lice i imali bi sopstvene račune i mogućnost apsolutnog upravljanja sredstvima. Sada tu mogućnost nemaju jer nad njima postoji vrhovna vlast Univerziteta.
Kada plaćate bilo šta na bilo kom fakultetu na računu piše da je primalac Univerzitet a ne taj fakultet.

Iz ministarstva prosvjete saopštili su da ostavljaju vremena da se dva javna Univerziteta u Republici Srpskoj pokušaju dogovoriti i usaglasiti svoje stavove. Univerzitet u Istočnom Sarajevu protivio se amandmanima koje je predložio Univerzitet u Banja Luci. Rektor tog Univerziteta Radoslav Grujć rekao je da se protivi razgradnji Univerziteta i stvaranju desetak manjih.


P.S. Sa banjalučkog Medicinskog fakulteta još nisu odgovorili na pitanja u vezi sa novom upisnom politikom po kojoj medicinu u Banja Luci mogu da studiraju i oni studenti koji nisu zadovoljili znanjem na prijemnom ispitu ali ukoliko godinu studiranja plate 4000 maraka.

петак, 03. фебруар 2017.

Ministarsvo prosvjete: Povećanje broja studenata na medicini tražio je Univerzitet.

Medicinski fakultet Banja Luka od 17 januara izbjegava da odgovori na pitanja koja sam posalo dekanu Ranku Škrbiću a tiču se nove upisne politike po kojoj oni studenti koji nisu položili prijemni ispit mogu da studiraju ali ukoliko plate dvije odnosno četiri hiljade maraka godinu. Ministra zdravlja Dragana Bogdanića pitao sam čime se Vlada rukovodila kada je donijela takvu Odluku. Bogdanić mi je rekao da on nije bio na toj sjednici Vlade a da sve što zna je saznao gledajući moj prilog na BN-u.

U medjuvremenu odgovorili su mi iz ministartsva prosvjete.

Владимир Ковачевић

ПРЕДМЕТ: Одговор

Повећање броја студената који ће се уписати у прву годину првог циклуса студија у академској 2016/17. години за први циклус студија, на студијском програму Медицина, одобрено је на захтјев Универзитета у Бањој Луци.
Сенат Универзитета у Бањој Луци на 4. сједници одржаној 27.10.2016. године, разматрао је приједлог Медицинског факултета за одобрење додатног броја редовних студената за упис у прву годину првог циклуса студија у академској 2016/17. години, а који би своје студије суфинансирали у износу од 4.000,00 КМ, по години студија.
Након разматрања приједлога Медицинског факултета, Сенат Универзитета је, водећи рачуна о просторним и кадровским потенцијалима, приједлог упутио Министарству просвјете и културе на даље поступање.
Школарине су Законом о високом образовању дефинисане као износ новчаних средстава којим студент учествује у суфинансирању укупних трошкова његовог студија на јавној високошколској установи и представљају властити приход тих установа.
Јавне високошколске установе у Републици Српској, писаним путем, предложиле су Министарству, у складу са Законом, висину школарине за наредну академску годину за све студијске програме, у складу са мјерилима која се одређују општим актом високошколске установе и којима се утврђује однос између висине школарине и трошкова студија за једну академску годину.
Одлуку о висини школарина доноси Влада Републике Српске.

Одјељење за информисање и информационе технологије


petak 13 januar

Zarada Medicinskog fakulteta- uslov studiranja 4000 maraka

Medicinski fakultet u Banja Luci na pravom je putu da postane ništa drugo doprivatni fakultet. Ne doslovno ali na njemu će prema svemu sudeći moći da studira bilo ko ko bude imao dovoljno novca a to je praksa koja važi za gotovo sve privatne fakultete u Republici Srpskoj.
O čemu se radi?


Ove godine na banjalučkom Medicinskom fakultetu bilo je mjesta za upis 120 novih studenata.
Dvadeset njih koji su imali najbolji rezultat donesen iz srednje škole kombinovan sa prijemnim ispitom neće plaćati studiranje odnosno biće na budžetu. Tu nema ništa sporno. 

Sedamdest studenata koji nisu medju najboljih dvadeset studiraće na način da će država sufinansirati njihovo školovanje a sami studenti će godinu plaćati 2000 maraka. Najmanje 18000 maraka će da plate studenti pojedinačno za sve godine studiranja. Ukupno godišnje po ovom osnovu Medicinski fakultet će da zaradi 140 000 maraka.

Biće omogućeno studiranje za još trideset kandidata koji su ostali ispod crte odnosno nisu znanjem zadovoljili da budu primljeni ali ukoliko sami plate svoje studiranje u ukupnom godišnjem iznosu od 4000 maraka. Pojedinačno svaki student najmanje će da za sve godine studiranja uplati 24000 maraka a godišnje će na samofinansirajućim studentima ispod crte fakultet da zaradi 120 000 maraka.

I sufinansirajući i samofinansirajući studenti studiranje će plaćati čitavo vrijeme studiranja. Ukupno će godišnje Medicinski fakultet da zaradi 260 000 maraka. Milionski iznos i više samo na jednoj generaciji.

Zvuči korektno omogućiti i onima koji nisu uspjeli da se nadju iznad crte da probaju da završe fakultet ali nastaće ogroman problem, tvrde stručnjaci, na način da će bilo ko ko želi a nema osnovno znanje za medicinu imati šansu da završi fakultet. Potrebno je samo da ima potreban novac i da sačeka da oni koji su ispred njega a nemaju novac odustanu od studiranja.

Potencijalno se stvara dugoročan problem za zdravstvo Republike Srpske koje je ionako suočeno sa odlaskom kvalitetnog kadra. Taj kvalitetan kadar biće očigledno zamijenjen hiperprodukcijom medicinara na Medicinskom fakultetu u Banja Luci.

Plan je da se sljedeće godine cijena studiranja za studente koji ostanu ispod crte poveća na 6000 maraka. Dekan Medicinskog fakulteta u Banja Luci je bivši ministar zdravlja RS Ranko Škrbić.

Ova odluka o naplaćivanju studiranja studentima ispod crte objavljena je u decembarskom broju Službenog glasnika.





Medicinski fakultet je sa studentima koji plaćaju studiranje 4000 maraka zaključio Ugovor o studiranju.

петак, 20. јануар 2017.

Pitanja Ranku Škrbiću

Dekanu medicinskog fakulteta Ranku Škrbiću u utorak sam poslao pitanja u vezi sa novim cjenovnikom i uslovima primanja studenata na Medicinski fakultet. Iz kabineta dekana su obećali odgovore ali do kraja sedmice nisu stigli. Dok ne stignu odgovori gledaćemo pitanja.

Poštovani,

Molim Vas da mi odgovorite na sljedeća pitanja:

1. Da li je tačno da Medicinski fakultet u Banja Luci godinu studiranja studentima od ove godine naplaćuje 2000 odnosno 4000 maraka u zavisnosti od pozicije koju su studenti ostvarili na prijemnom ispitu? (ne računajući studente na budžetu)

2. Zašto se omogućuje studiranje onim studentima koji su na prijemnom ispitu ostali "ispid crte" ukoliko plate 4000 maraka? Da li se na ovaj način omogućuje studiranje na Medicinskom fakultetu bilo kome ko ima novac i želju?

3. Kakav je plan Medicinskog fakulteta sa novcem koji će na ovaj način biti obezbijedjen?

4. Da li je plan da godina studiranja od naredne godine za studente ispod crte košta 6000 maraka?

Unaprijed zahvalan, Vladimir Kovačević.

Mljekari ponovo prijete, Vlada nudi novi Pravilnik


Vlada je prvo mljekarima obećala isplatu dugovanja za podsticaje do prvog januara. Mljekari su krajem godine pristali da to bude čak i do prvog marta ali da sve bude isplaćeno. Najnovija informacija govori da je novo obećanje da će podsticaji biti isplaćeni do 15 marta. Na taj datum mljekari ne pristaju i najavljuju proteste ispred Narodne skupštine ukoliko im do prvog marta ne budu uplaćeni podsticaji za prošlu godinu.

Vlada mljekarima u Republici Srpskoj duguje podsticaje za mlijeko za šest mjeseci prošle godine u ukupnom iznosu od 15 miliona maraka. Osim podsticaja za mlijeko Vlada mljekarima za prošlu godinu duguje još oko 5 miliona po raznom osnovu. Ukupna dugovanja Vlade za podsticaje za sve grane poljoprivrede su još dodatnih 23 miliona maraka.

Na sastanku predstavnika poljoprivrednih proizvodjača i ministra poljoprivrede koji je u petak održan u ministarstvu Vlada je poljoprivrednicima pokušala da podvali novi pravilnik o podsticajima koji bi podrazumijevao dizanje granice sa 100 na 300 litara mlijeka u proizvodnji kao uslov za dobijanje podsticaja.

Poljoprivrednici su uzvratili da je to dodatno gušenje malih proizvodjača koji su i onako u veoma lošoj situaciji. Poljoprivrednici su zatražili i da se podsticaji u Republici Srpskoj izjednače sa podsticajima u Federaciji koja svojim poljoprivrednicima izdvaja više novca.