Brutalno je vruće. Štene bježi u najhladniji ugao podruma. Ispod
bačvi što Stanoja u njima drži nešto. Bistrica gori, nikada teži period izmedju
Petrovdana i Svetog Ilije. Kada smo uoči Petrovdana zapalili kukuruze paleći lile
znao sam da neće da valja.
Vode ima pa nema. Kada je ima pritisak je slab, curi, ima za štene.
Kod stričeva nema nikako svaki drugi dan pa ih provociram da su
džaba uvodili gradsku vodu. Oni su malo više u brdu a Centar za razvoj i
unapredjenje sela, toliko, svojevremeno kada su uvodili vodu, zaista nije mogao
da dobaci. Kažu da je mala prihvatna stanica u koju se za selo slijeva gradska
voda i da se voda brzo potroši. U prevodu brže ističe nego što dotiče. Sreća pa
postoji izvor koji ne presušuje pa se ide tačkama po vodu. Isto kao prije
dvadeset godina, sjećam se. Ne sjećam se da li je tada postojao Centar za
razvoj i unapredjenje sela.
Sreća je da nema asfalta. Najbliži je udaljen kilometar dva a žega
se slabije hvata na seoskom makadamu pa je dosta lakše.
Zimi je malo teže ali
bar ima vode. Najbliži odbornik gradske skupštine je udaljen desetak
kilometara. Kod njih je mnogo gadnije, imaju asfalt a asfalt kada se ugrije
onda gori i odozgo i odozdo.
Meni kad dosadi vratim se na Mejdan. Jeste realno toplije za tri,
četiri stepena ali vode ima koliko god hoćeš. Možeš se i tuširati ako hoćeš. Velika
prihvatna stanica.
