субота, 20. август 2016.

Projekat Medna

Već sam pisao o "projketu Medna" i ulaganju Republike Srpske u gradnju MHE Medna na Sani od koje RS neće imati baš nikakve koristi (http://vkovacevic.blogspot.ba/2016/05/srpska-u-gubitku-zbog-koncesije.html). Pisao sam i o tome kako je Elektrokrajina zaobišla proceduru javne nabavke i firmi koja gradi MHE dodijelila posao gradnje voda vrijedan 2,8 miliona maraka (http://vkovacevic.blogspot.ba/2016/05/elekrokrajina-posao-bez-javne-nabavke.html). O tome govori i film "Otimanje rijeke"(https://www.youtube.com/watch?v=8wWuC3S5K-g)

U nastavku o istoj temi prenosim saopštenje Centra za životnu sredinu i transparensi Internašnala od 19 avgusta.

Novo “ulaganje” građana u projekat hidroelektrane “Medna” na izvorima rijeke Sane


Kontroverzna gradnja hidroelektrane Medna na rijeci Sani ovih dana ponovo pokazuje da se novcima građana finanskijski podržava privatni projekat, iako će uništiti jedno od prirodno najvažnijih područja Bosne i Hercegovine.

Juče je završen javni uvid za Zahtjev za izdavanje ekološke dozvole za nadzemno-podzemni vod 35kv „Medna – Čađavica“ na teritoriji opštine Ribnik i Mrkonjić Grad dužine 17,3 km, još jedan projekat koji ide na ruku austrijsko-njemačke firme Kelag koja gradi hidroelektranu Medna.

Centar za životnu sredinu ispred Koalicije za Sanu je dostavio komentare na Dokaze uz zahtjev za izdavanje ekološke dozvole za nadzemno-podzemi vod 35kv „Medna-Čađavica“ u kojima navodi niz nedostataka i grešaka ovog projekta.

„Kažemo nova „ulaganja“ građana jer je i ovo projekat koji ide iz džepova građana koji već plaćaju izgradnju hidroelektrane „Medna“ kroz subvencije za obnovljive izvore energije“, istakao je Goran Krivić, Koordinator Koalicije za Sanu.

Koalicija je sa Studijom ekonomske opravdanosti hidroelektrane Medna demantovala i pokazala da Medna donosi korist samo pojedincima. Zaključak Studije pokazuje da će funkcionisanje hidroelektrane imati negativan finansijski efekat po budžet opštine i RS u iznosu od 1.055.988 KM.

Transparency International u Bosni i Hercegovini (TI BiH) je takođe ukazivao na netransparentnan proces dodjele ugovora za izgradnju 35kv voda „Medna-Čađavica“ u vrijednosti preko 3 miliona KM, koji je Elektrokrajina dodijelila LSB Elektranama – istoj firmi koja je i koncesionar i investitor gradnje MHE Medna i koja je u vlasništvu Kelaga. Iako je Zakonom o javnim nabavkama propisano da ugovori ovakve vrste moraju biti dodijeljeni otvorenim postupkom, Elektrokrajina ga je direktno dodijelila LSB Elektranama pregovaračkim postupkom bez objave obavještenja. TI BiH je od Elektrokrajine zahtijevao dostavljanje spornog ugovora o izgradnji voda, ali je Elektrokrajina odbila, uz objašnjenje da će njegovo objavljivanje ugroziti gradnju, te je TI BiH još uvijek u postupku korištenja raspoloživih pravnih mehanizama kako bi se obezbijedilo objavljivanje ovog ugovora.
„Obraćali smo se i Agenciji za javne nabavke u ovom slučaju, i iz dokumentacije koju je Elektrokrajina dostavila Agenciji vidljivo je da su i sami uslovi ugovora sporni, jer su postavljeni tako da ako Elektrokrajina u roku od tri godine ne isplati sve rate, LSB postaje vlasnik ovog voda. Kada se uzme u obzir i to da će RS kompletnom ovom koncesijom zapravo biti u gubitku, i sve uočene nepravilnosti od samog početka, jasno je da se ovdje pogodovalo ovoj firmi i da je kompletan projekat podređen privatnim interesima i dobiti pojedinaca preko leđa građana“, ističe Ivana Korajlić iz TI BiH.

U javnosti se najavljuje kao važan investicioni projekat, koji je suštinski u suprotnosti sa težnjom da se očuvaju najvrednije rijeke BiH, da se izvori i gornji tok Sane zaštiti i po Prostornom planu RS proglasi kao park prirode, da se dio bogatstva naše zemlje sačuva i ne proda u bescijenje. Koalicija za Sanu je u više navrata u poslednjih sedam godina dokazala da će hidroelektrana negativno uticati na ekološki, socijalni i ekonomski aspekt kako tog kraja tako i cijele države.

Zahtjev za izdavanje ekološke dozvole za nadzemno-podzemni vod 35kv „Medna – Čađavica“ je Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju dostavila „Elektrokrajina“ a.d. Banja Luka koja je u svojstvu investitora. Javni uvid je završen 18.08 ali radovi na terenu su već krenuli.