понедељак, 09. октобар 2017.

Slučaj Mejdanski beskućnik-odgovor Centra za socijalni rad


ПРЕДМЕТ: Одговор на упит од 09.10.2017 године, доставља се

У вези са вашим захтјевом од 09.10.2017 године достављамо Вам одговоре, а у вези са лицем Г.С. из Бања Луке.

ЦСР БЛ је већ неко вријеме упућен у ситуацију која се односи на лице Г.С. Ради се о лицу са евидентираним проблемима на пољу менталног здравља, те је дијагноза и постављена од стране психијатра. Ријеч је о лицу старије животне доби, кориснику права из Фонда Пио (лична пензија), те лицу које на свом имену посједује непокретности. Именовани има троје дјеце која су законски обавезниици издржавања (чл. 191 Кривични законик РС-кршење породичних обавеза) са којима није у контакту, настојали смо да ступимо у контакт са њима, син који борави у Бања Луци одбија контакт-спустио слушалицу. Ово нису неуобичајене ситуације, а посебно у случајевима када се лице одаје друштвено неприхватљивим облицима понашања као што су алкохолизам, насилно понашање, одавање скитњи или беспосличарењу, гдје се чланови породице обично дистанцирају и одбијају да пруже било каккву врсту помоћи или подршке, у овом случају свом родитељу.

ЈУ Центар за соц рад БЛ је интервенисао, изашао на лице мјеста по сазнању да се лице налази на наведенoj адреси, контактирали полицију више пута, именованог покушали збринути на Клинику за Психијатрију. Обзиром да се ради о лицу којем није одузета пословна способност, а од стране дежурног љекара добијен налаз у којем стоји да лице није за болничко лијечење, те да је добровољно напустио круг болнице ЈУ Центар није имао законско упориште за хоспитализацију или присилан смјештај.

Дана 05.10.2017. године обављена је теренска посјета на адреси Старине Новака, МЗ Обилићево на којој лице последњих дана борави.  Доласком на терен контактирали смо полицију и констатовали да је Полиција ПС Обилићево у пратњи возила Хитне помоћи одвела лице на Психијатрију. Доласком на Клинику за Психијатрију, од стране доктора констатовано је да нема индикација за пријем лица на Психијатрију, те да се пацијент упућује у Прихватну страницу.
Исти је у први мах навео да је сагласан да му се обезбједи привремени смјештај, али је на наш позив Хитне помоћи, како би се лице превезло у Прихватну станицу. Након тога лице Г.С. је одбило да буде смјештено и не жели да напусти локацију.

Даљи приједлог мјера је ступити у контакт са дјецом и поред категоричког одбијања, у настојању да се именованом пружи адекватан вид помоћи и подршке, те како би се направио даљи план активности у збрињавању.

Уколико се не оствари сарадња, план је преузети активност у дијелу одузимања пословне способности наведеног лица, а у сврху збрињавања,тј. смјештаја у одговарајућу установу.