"Politika" je objavila sjajan intervju sa norveškim ambasadorom u Beogradu. Vrijedan je čitanja ako ništa drugo onda bar da se vidi kako pametni narodi misle o svojoj budućnosti i svojoj državi.
Novac kvari ljude, ali Norvežane ne
U svetu se više ne zna šta će biti sutra, a Norvežani znaju
da će i za hiljadu godina, u četvrtom milenijumu biti obezbeđeni.
Bogata nalazišta crnog zlata, nisu naterala nordijce da se
razbaškare i prestanu da razmišljaju dugoročno i strateški.
Čim izađe na površinu prirodno blago iz norveških dubina,
pretvara se u fond za penziju koji čuva nenačet cela država. Niko ih ne može
naterati da u njega dirnu, ma koja vlada da je trenutno na vlasti.
„Danas je fond težak 430 milijardi evra, i stalno raste. Još
nije počeo da se koristi za isplatu penzija. O tome da novac dobijen od
eksploatacije prirodnog blaga , treba da uložimo u budućnost, s obzirom da
stanovništvo stari, ljudski vek se produžava, a natalitet se smanjuje, u
Norveškoj smo postigli širok i trajni strateški sporazum", objašnjava
ambasador Norveške u Beogradu Nils Ragnar Kamsvag.
„Ne znamo pouzdano koliko ćemo još dugo moći da izvlačimo
naftu. Poslednjih godina proizvodnja je počela da opada. Istina prošle godine
smo pronašli jedno veliko nalazište na severu ali pitanje je koliko brzo ono
treba da počne da se eksploatiše.Zbog stabilne političke klime i regulatornih
principa, u svetu vlada ogromno interesovanje za istraživanje i eksploataciju nafte
u Norveškoj. Tamo gde je ovaj proces znatno jeftiniji, postoje mnogo veći
rizici druge vrste”, objašnjava Kamsvag.
Otkako su pre četrdeset godina prvi bareli nafte i gasa
počeli da se vade sa dna mora, Norvežani strahuju od svog bogatstva, ma kako to
paradoksalno zvučalo. Miris nafte, znaju to odavno, može da omađija naciju.
Mnogi iz Evropske unije pogledavaju u milijarderski norveški
fond koji će uskoro dostići sumu od pola triliona evra.
„Norveška je spremna da pomogne prijateljima u nevolji ali
pare ne smeju da se vade iz Naftnog fonda za penzije. On je osnovan još 1990. i
niko ga do sada nije ugrozio, čak se ni penzije još ne isplaćuju iz njega.
Jednostavno to nije kasica prasica, već finansijski instrument utemeljen na
širokom političkom strateškom dogovoru", objašnjava Kamsvag.
Prema njegovim rečima, samo četiri odsto od naftnog profita
može u ovom trenutku da se koristi za domaće svrhe. Sve ostalo se , uz
asistenciju svetskih ekonomskih stručnjaka, ulaže u trgovinu akcijama na
tržištima po svetu i tako se povećava kapital.
Kriza koja trese Evropu, nije još zakucala na norveška vrata
ali, kako kaže naš sagovornik iz ministarstva spoljnih poslova u Oslu, „nijedna
zemlja nije ostrvo u globalizovanom svetu”. Ipak Norveška i za ovu godinu predviđa
rast od oko 2,5 odsto, a nezaposlenost je ostala niska , svega 3 odsto. Jasno
je međutim da je potražnja za njenom robom u Evropi znatno manja.
Norvežane je teško navesti na „grešne misli”, jednom kada
imaju zacrtanu strategiju. Oni su pre drugih evropskih zemalja povećali
starosnu granicu za odlazak u penziju na 67 godina.
Morali smo tako da postupimo, kaže Kamsvag, jer ljudski vek
se produžava, natalitet je nizak, budžet ne može da izdrži tolike troškove za
penzije.
Oslo se ponaša, komentarišu pojedini listovi u Španiji,
Portugalu i Italiji, kao da novca nema niti će ga biti. A kormilari ogromnim
finansijskim vozilom.
„Teško nam je da razumemo ostatak Evrope, pogotovo južnije
delove kontinenta. Kako to da neke mnogo siromašnije zemlje ne uspevaju da
podignu starosnu granicu za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine. A mi već
odavno radimo do 67, sa mogućnošću da produžimo radni vek do 70. godine",
čudi se norveški ambasador.
Možda u severnim krajevima sve tako dobro funkcioniše, bez
većih potresa, i zbog uverenja da nema privilegovanih. To, kako tvrde
Norvežani, učvršćuje veru u trajnost sistema. Znamo da svi moramo da platimo
porez, i da neće biti izuzetaka, i znamo da moramo da sačekamo zeleno svetlo da
bi prešli ulicu.
Čak je , prema vestima koje dolaze iz Nemačke, i njihov
penzioni fond načet, i velika je mogućnost da će ljudi koji ovih godina odlaze
sa posla, živeti u bedi jer će primati minimalne ili nikakve penzije.
To u nordijskim zemljama neće moći da se dogodi.
„Kapitalizam odličan sistem za efikasnu ekonomiju. Ali je
vrlo loš kada je o socijalno odgovornom društvu reč”, podseća norveški
ambasador
Objašnjava da „kapitalizam ne zna za kategoriju socijalne
pravde, i da zbog toga mora da se koriguje na nordijski način".
