понедељак, 08. јануар 2018.

Željka, gospođa, opozicija i mekan kolač

Pitam predsjednicu Vlade hoće li gradjani Republike Srpske moći besplatno da koriste autoputeve koji su ili će biti sagrađeni njihovim novcem kroz akcize ili kreditima koje će opet ti isti građani da vraćaju svojim parama. Znam da ja nisam baš ukorak sa normalnima u Republici Srpskoj ali nekako mi je logično da ako nešo pravim svojim parama da kasnije ne moram ponovo da plaćam korištenje tog što sam svojim parama sagradio. Manjina sam velika a ovo je demokratija iako je demokratija pogubna za društva koja ne znaju njom da upravljaju tako je kako je.
Starija gospođa koja je došla da pozdravi premijerku, nakon što je saslušala moj razgovor sa predsjednicom Vlade, kulturno mi je napomenula da plaćaju svi pa što ne bi i mi. Kulturno sam joj poručio da treba i da nastavimo da plaćamo.

U gostima. Tema je let SCR iznad Banjaluke ili do Banjaluke kako god.  Milion puta sam se zakleo da neću padati u vatru i da pojedine stvari ne bi trebalo da me pogađaju jer niti je koga briga niti me je bilo ko bilo kada upitao za zdravlje. Jedan od sagovornika, međutim, podržava Let i konstatuje da ne vidi problem u Letu jer „šta fali ako su je provozali“. Ne fali ništa, podržavam dok gutam Nektar.

Opozicija u RS

Znate ono kada u vruće mlijeko umačete ukusan kolač. Pa se desi da ukoliko zakasnite milisekundu pola kolača potone u dijelovima na dno šolje. Stvar je u procjeni jer ukoliko kolač izvučete milisekund ranije ostaje tvrd i cilj nije postignut. Jedino ako vam nije bitno hoće li od kolača ista ostati. Onda možete umakati do mile volje jer kolača makar ima dovoljno.