Već sam pisao o "projketu Medna" i ulaganju Republike Srpske u gradnju MHE Medna na Sani od koje RS neće imati baš nikakve koristi (http://vkovacevic.blogspot.ba/2016/05/srpska-u-gubitku-zbog-koncesije.html). Pisao sam i o tome kako je Elektrokrajina zaobišla proceduru javne nabavke i firmi koja gradi MHE dodijelila posao gradnje voda vrijedan 2,8 miliona maraka (http://vkovacevic.blogspot.ba/2016/05/elekrokrajina-posao-bez-javne-nabavke.html). O tome govori i film "Otimanje rijeke"(https://www.youtube.com/watch?v=8wWuC3S5K-g)
U nastavku o istoj temi prenosim saopštenje Centra za životnu sredinu i transparensi Internašnala od 19 avgusta.
Novo “ulaganje” građana u projekat hidroelektrane “Medna” na izvorima
rijeke Sane
Kontroverzna gradnja hidroelektrane
Medna na rijeci Sani ovih dana ponovo pokazuje da se novcima građana
finanskijski podržava privatni projekat, iako će uništiti jedno od prirodno
najvažnijih područja Bosne i Hercegovine.
Juče je završen javni uvid za Zahtjev
za izdavanje ekološke dozvole za nadzemno-podzemni vod 35kv „Medna – Čađavica“
na teritoriji opštine Ribnik i Mrkonjić Grad dužine 17,3 km, još jedan projekat
koji ide na ruku austrijsko-njemačke firme Kelag koja gradi hidroelektranu
Medna.
Centar za životnu sredinu ispred
Koalicije za Sanu je dostavio komentare na Dokaze uz zahtjev za izdavanje
ekološke dozvole za nadzemno-podzemi vod 35kv „Medna-Čađavica“ u kojima navodi
niz nedostataka i grešaka ovog projekta.
„Kažemo nova „ulaganja“ građana jer
je i ovo projekat koji ide iz džepova građana koji već plaćaju izgradnju
hidroelektrane „Medna“ kroz subvencije za obnovljive izvore energije“, istakao
je Goran Krivić, Koordinator Koalicije za Sanu.
Koalicija je sa Studijom ekonomske
opravdanosti hidroelektrane Medna demantovala i pokazala da Medna donosi korist
samo pojedincima. Zaključak Studije pokazuje da će funkcionisanje
hidroelektrane imati negativan finansijski efekat po budžet opštine i RS u iznosu
od 1.055.988 KM.
Transparency International u Bosni i
Hercegovini (TI BiH) je takođe ukazivao na netransparentnan proces dodjele
ugovora za izgradnju 35kv voda „Medna-Čađavica“ u vrijednosti preko 3 miliona
KM, koji je Elektrokrajina dodijelila LSB Elektranama – istoj firmi koja je i
koncesionar i investitor gradnje MHE Medna i koja je u vlasništvu Kelaga. Iako
je Zakonom o javnim nabavkama propisano da ugovori ovakve vrste moraju biti
dodijeljeni otvorenim postupkom, Elektrokrajina ga je direktno dodijelila LSB
Elektranama pregovaračkim postupkom bez objave obavještenja. TI BiH je od
Elektrokrajine zahtijevao dostavljanje spornog ugovora o izgradnji voda, ali je
Elektrokrajina odbila, uz objašnjenje da će njegovo objavljivanje ugroziti
gradnju, te je TI BiH još uvijek u postupku korištenja raspoloživih pravnih
mehanizama kako bi se obezbijedilo objavljivanje ovog ugovora.
„Obraćali smo se i Agenciji za javne
nabavke u ovom slučaju, i iz dokumentacije koju je Elektrokrajina dostavila
Agenciji vidljivo je da su i sami uslovi ugovora sporni, jer su postavljeni
tako da ako Elektrokrajina u roku od tri godine ne isplati sve rate, LSB
postaje vlasnik ovog voda. Kada se uzme u obzir i to da će RS kompletnom ovom
koncesijom zapravo biti u gubitku, i sve uočene nepravilnosti od samog početka,
jasno je da se ovdje pogodovalo ovoj firmi i da je kompletan projekat podređen
privatnim interesima i dobiti pojedinaca preko leđa građana“, ističe Ivana
Korajlić iz TI BiH.
U javnosti se najavljuje kao važan
investicioni projekat, koji je suštinski u suprotnosti sa težnjom da se očuvaju
najvrednije rijeke BiH, da se izvori i gornji tok Sane zaštiti i po Prostornom
planu RS proglasi kao park prirode, da se dio bogatstva naše zemlje sačuva i ne
proda u bescijenje. Koalicija za Sanu je u više navrata u poslednjih sedam
godina dokazala da će hidroelektrana negativno uticati na ekološki, socijalni i
ekonomski aspekt kako tog kraja tako i cijele države.
Zahtjev za izdavanje ekološke dozvole
za nadzemno-podzemni vod 35kv „Medna – Čađavica“ je Ministarstvu za prostorno
uređenje, građevinarstvo i ekologiju dostavila „Elektrokrajina“ a.d. Banja Luka
koja je u svojstvu investitora. Javni uvid je završen 18.08 ali radovi na
terenu su već krenuli.
