Šta radiš kasno večeras? Stiže poruka od
jednog od najboljih drugara i oca od kuma u petak poslijepodne. Odgovaram da
gledam utakmicu da bi nakon toga uslijedio poziv da idem s njim na Manjaču da
snimamo kišu asteroida. Oko dva sata noću stiže dodatno pojašnjenje. Odgovaram
Dejanu da apsolutno nije normalan ali pristajem. Taman kada završi utakmica
mislim. Da uz koje pivo i asteroide lakše prebolim brutalno očekivano
razbijanje od Amera.
Marini govorim da idem sa Dejanom na Manjaču
da snimamo asteroide. Kaže da bi ona rado išla ali ne može. U šoku sam, meni
koji napamet znam Zvjezdane staze i mnogo nepotrebnih informacija o svemiru
nikada nije palo na pamet da posmatram kišu zvijezda padalica koje to nisu.
Marina ne shvata moju opsjednutost Stazama svako veče u 23 sata. Po ko zna koji
put.
Ponoć je i počela je utakmica. Ranije sam
drhtao kada smo igrali ovakve mečeve valjda zato što sam se uvijek nadao da
možemo da ih dobijemo. Još od 1996-te.
Dvadeset razlike, šaljem poruku Dejanu da
idemo ranije jer nemam snage da gledam Amerikance protiv nas koliki god da su
majstori. Ipak čekamo poluvrijeme i krećemo, ja i dalje mislim da nam se u
drugom ne piše ništa dobro i da je bolje da ne gledam.
Parkiramo kod kasarne, nekako je prijatnije.
Aparat sa stativa uperen u nebo. Nakon deset minuta zamoljeni smo da se
udaljimo. Nije baš dozvoljeno zadržavanje kod kasarne kažu dva poprilično
prijatna vojnika. Selimo se par stotina metara, Dejan nastavlja snimanje,
svakih deset minuta proleti jedan asteroid, uzbudljivo do bola. Mada je nebo
fenomenalno, makar i onaj mali dio koji stalno vidimo. Stižu poruke da naši
gube minimalno, nema veze samo da dobijemo ako je ikako moguće pa makar i ne
pogledao ni reprizu.
Sreća je pa smo ponijeli pivo. Nakon tri
postalo je manje dosadno ali i mnogo više hladno. Čini nam se da je minus što
nas sjeća na kampovanje na Manjači na fakultetu i spavanje u Jugu.
Ništa nismo snimili. Dejan kaže da smo
zakasnili. Propustili kišu asteroida, propustili fantastično drugo poluvrijeme
srpskih košarkaška.
Foto: Dejan Rakita