Tri kratke
istinite banjalučke priče:
Priča 1 Jutro
Jutro. Kiša nije odlučila želi li da pada. Kancelarija direktora
jednog banjalučkog vrtića. Bračni par sa djetetom po dogovoru doveo je dijete
na upis u vrtić. Direktor gleda mudrim direktorskim očima pa opali. „Znate
jesmo vam rekli da danas dodjete ali popunjena je kvota roditelja SNSD-a jedino
vam ostaje da potražite nekoga iz Socijalista oni još nisu popunili svoju
kvotu.“ Roditelji se pogledaše, uzeše dijete, zahvališe direktoru na izuzetnoj
ljubaznosti i odoše da traže nekoga iz Socijalista.
Priča 2 Sumrak
Nečije dijete. Srednje dvadesete. Diploma još nije požutjela. Dok
noge silaze niz stepenice ulazom odjekuje roditeljsko srećno.
Kiša pomalo pada, još je nisu najavili sa Banj brda. Kancelarija
direktora Osnovne škole. Direktor osvjedočeni vojnik Partije. Ljubazan ali
strog, sve mora da bude po pravilima i zapisano u knjižicu. Sa narodom i ne
treba drugačije.
„Jeli dijete jesi li ti član SNSD-a?“
„Jesam ali nisam nešto aktivan nisam baš iz te priče.“
„Da se javiš Milovanu da te aktivira, on je zadužen za tvoje
naselje“.
Nečije dijete zahvali se izuzetno ljubaznom direktoru i ode da
potraži Milovana.
Priča 3 Tama
Tri piva, šank, prigušeno svjetlo. Tri muškarca. Jedan je novinar,
drugi je doktor bez posla, treći je radnik Partije u Vladi. Tema je bivši saziv
gradske skupštine. Novinar i doktor bez posla ubijedjuju kako bi možda mogli da
se iščupamo da svi automatski prestanu da kradu od države. Od odbornika do
ministara i predsjednika. Radnik Partije se ne slaže. Kaže da se uopšte ne
krade. Pauza traje nekoliko gutljaja.
Radnik Partije reče: „Stvarno ima glupih odbornika, eno onaj iz
Partije (pa ga imenuje) završi mandat a ništa za sebe nije uradio. Levat pravi,
ni kuću nije napravio za četiri godine.!“
Novinar i doktor bez posla se pogledaše i naručiše još jednu turu
piva.
