Najprije smo se dogovorili da će ako bude curica biti Nataša.
Nataša iz Poniženih i uvredjenih. Ja sam vrlo zadovoljan i tim imenom mada sam
pokušavao da kao kukavičje jaje proturim i Tominu Danku. Mada sve je to igra
bila jer znano je da mi Kovačevići samo mušku djecu pravimo. Za rata. Boga mi moja
ratovati neće!
Nego šta! Kuronja je, očekivano mada se Stanoja ponaša kao da je
iznenadjenje, oduševljen hoće da pije sam.
Tu nastaje problem sa imenom. Ja predlažem Milorad, po čuvaru
Srpske. Šalim se, šta vam je, ako sam sa Mejdana nisam zastranio baš toliko.
Borba je ljuta.
Udaram na tradicionalna srpska imena kao stari srpski tradicionalista
i Delija. Gospođa je mahom širih shvatanja. Nisam ni primjetio kako su nam se
uvukla kojekakva imena poput Damjana, Novaka...šta je sa Dušanom, Milošom, Nemanjom, postala su
seljačka preko noći. Te noći sam proveo u Teatru!
Igram igru, imam već spremljeno ime. Odavno. Znam da neka nemaju
šansu. Testiram. Predlažem Ipče. Puštam pjesme govorim kako je momak bio kralj.
Uzalud, od Makedonaca voli samo Tošeta. Ne dolazi u obzir.
Fjodor, prolazi mi kroz glavu...kakav Fjodor da ga u školi zezaju
da je sa Dona ili Kavkaza.
Aleksej, usaglašavamo se. Karamazov Kovačević. Moćno! Ako Bog da.
Puštam Tomu, pa Ipčeta. Stavljam telefon na stomak neka se uči na vrijeme.
Samo nek nije Milorad.
