Radnik u marketu srdačno pozdravlja: Kako ste komšija? Nikako hvala na pitanju, odgovaram.
U godini za nama sam dobio drugog sina. Zatim su pokušali da me ubiju.
U godini za nama je ubijen David Dragičević. U godini za nama dio mojih sugrađana je tražio pravdu i istinu a dio, znatno veći, je sve to nijemo posmatrao. Mnogima je ukazivanje na problem smetalo jer valjda ukoliko se o problemu ne govori onda i ne postoji. Mnogi žele da žive u Matrici. Strašno je kako smo kao narod nisko pali.
Godinu za nama sam proveo i ubjeđujući ljude da patriotizam nije bogaćenje na račun naroda i Republike već da je to nešto sasvim drugo. Bojim se da to više ne želim da radim.
Ako sam i živio u iluzijama shvatio sam da većina naroda kojem pripadam mrzi novinare koji govore o kriminalu i krađi tog istog naroda.
U godini za nama shvatio sam da se previše dajem novinarstvu a da mi se premalo vraća. I ne mislim tu na finansijsku nadoknadu ona je najmanje bitna.
U godini za nama shvatio sam da najbolje prolaze i novinari i ljudi koji nemaju savjesti, obraza ni časti.
Shvatio sam da mi se mnogi prosto gade. Vjerovatno i ja njima.
2018. bila je grozna da gora nije mogla da bude. Ne lično, jer stradavali su i stradaju mnogo veći ljudi od mene a i ne mislim da sam posebno stradao, već nacionalno.
Sve najbolje u narednoj mada teško da išta bolje može da donese.
Ja sebi postavljam jedno pitanje. Odakle da Vam poželim srećnu 2020.?
U godini za nama sam dobio drugog sina. Zatim su pokušali da me ubiju.
U godini za nama je ubijen David Dragičević. U godini za nama dio mojih sugrađana je tražio pravdu i istinu a dio, znatno veći, je sve to nijemo posmatrao. Mnogima je ukazivanje na problem smetalo jer valjda ukoliko se o problemu ne govori onda i ne postoji. Mnogi žele da žive u Matrici. Strašno je kako smo kao narod nisko pali.
Godinu za nama sam proveo i ubjeđujući ljude da patriotizam nije bogaćenje na račun naroda i Republike već da je to nešto sasvim drugo. Bojim se da to više ne želim da radim.
Ako sam i živio u iluzijama shvatio sam da većina naroda kojem pripadam mrzi novinare koji govore o kriminalu i krađi tog istog naroda.
U godini za nama shvatio sam da se previše dajem novinarstvu a da mi se premalo vraća. I ne mislim tu na finansijsku nadoknadu ona je najmanje bitna.
U godini za nama shvatio sam da najbolje prolaze i novinari i ljudi koji nemaju savjesti, obraza ni časti.
Shvatio sam da mi se mnogi prosto gade. Vjerovatno i ja njima.
2018. bila je grozna da gora nije mogla da bude. Ne lično, jer stradavali su i stradaju mnogo veći ljudi od mene a i ne mislim da sam posebno stradao, već nacionalno.
Sve najbolje u narednoj mada teško da išta bolje može da donese.
Ja sebi postavljam jedno pitanje. Odakle da Vam poželim srećnu 2020.?
