Postoje dva pravila vožnje bicikla po gradu kojih se treba
pridržavati.
Prvo: Dok voziš bicikl ne treba se okretati za djevojkama jer u
suprotnom možeš da padneš i krvav dodješ na posao.
Drugo: Nikada se ne javljati na mobilni telefon u toku vožnje bez
obzira koliko telefon uporno zvoni.
Prvo pravilo kršim konstatno bez obzira što godine lete i zbog
kršenja tog pravila sa par puta brutalno letio sa bicikla sa bolnim
prizemljenjima na asfaltu.
Drugog sam se držao. Do juče.
12:00
Kafa u Teatru, druga smjena. Biciklom na posao. Vruće je kao u
pustinjama Dorne (fascinacija Istorijom Vesterosa), dozvoljen šorc, hlače
čekaju spremne u redakciji. Zvoni telefon. Uporno. Baš uporno. Javljam se,
sagovornik od juče. Nešto oko Boske, pita da li je izjava bila korektna, nudi
se da je ponovi ukoliko ima potrebe. Vozim, vraćam telefon u džep u kojem je
bio i novčanik.
12:05
Banka. Bila je plata odavno. Ima se pa se ne diže isti dan kada
bude uplata. Ruka ka džepu- Džep prazan kao budžet Savjeta za sport Banja Luke.
Nema novčanika. Nema lične, vozačke, kartice, akreditacije sa urednim potpisom
Vere Sajić. Do djavola sada neću moći snimati kadrove i stand-up ispred zgrade
Vlade. Misli bježe na sezonsku kartu K.K. Crvena zvezda. U četvrtak je
izvlačenje grupa za Evroligu.
Dobro je, izvadio sam je na vrijeme, sezonska je
kod kuće. Sve ostalo je nadoknadivo iako pomisao na odlazak u Cips po dokumenta
donosi hladnoću Zimovrela (fascinacija Istorijom Vesterosa).
16:30
Redakcija. Vrućina i dalje. Radim nešto, Boga molim da ne uradim.
Vruće je. Ulazi čovjek traži Vladimira Kovačevića. Neko sa nekim problemom i
misli da mi možemo da ga riješimo, pretpostavljam. Takvih dolazi nekoliko svaki
dan u redakciju. Nekada i riješimo taj problem, uglavnom ne jer nismo toliko
moćni. Montažer prevrće očima, strpljivo čekam da čujem šta muči dobrog
sugradjanina.
Ispostavilo se da ga muči što satima luta i traži redakciju BN-a
noseći moj novčanik. Čak su mu neki u gradu govorili da mora da ide u
Bijeljinu. Nije se omeo zna da ima redakcija BN-a u Banja Luci. I to kakva
kaže.
Mene ogrijalo sunce. Bukvalno. 35 stepeni. Vruće je. I dobrog
sugradjanina je negdje dobro ispržilo sunce. Crn kao ugarak. Vidi se da ne radi
u kancelariji. Sigurno se ne budi sa novčanikom punim para svako jutro. Moj je
vratio. Sve na broju. Svaka čast. Pošten kao Ned Stark a nije bogat kao
Lanisteri (serija je glupa a knjiga je odlična!)
Počašćen dobro, dobri sugradjanin odlazi. I on je biciklom, ponijem
starim kao Grčka.
Nismo još dotakli ljudsko dno. Blizu jesmo ali ima nade.
