Bacanje novca na programe dok proizvodnja umire!

U ministarstvu poljoprivrede novca imaju i imali su ga za pisanje studija i projekata ali ga nemaju za poljoprivrednike.

Za Program proizvodnje merkatilne pšenice koji je u vrijeme mandata ministra miroslava Milovanovića izradio Poljoprivredni institut iz Banja Luke za period 2011-2016 godina izdvojeno je nešto više od 100 000 maraka. Cilj Programa bio je da se unaprijedi proizvodnja merkatilne pšenice i obezbijede dovoljne proizvodne domaće količine za potrebe Republike Srpske. Pšenice i dalje nemamo dovoljno za sopstvene potrebe. U medjuvremenu sve više je uvozimo riječi su nezadovoljnih poljoprivrednika.

Sjetvene površine u Republici Srpskoj su se, umjesto da se povećavaju, od 2000 godine smanjile za više od 100 000 hektara pojašnjavaju stručnjaci.  Republici srpskoj je da bi se zadovoljile potrebe stanovništva na godišnjem nivou potrebno 210000 tona pšenice.

Skupo plaćenim Programom unapredjenja proizvodnje merkatilne pšenice predvidjeno je da u 2016 godini pod pšenicom bude 40 000 hektara odnosno duplo više nego 2011 godine. Trenutno je pod merkatilnom pšenicom izmedju 25 i 30000 hektara a u srpskoj se godišnje proizvede oko 160 000 tona. Prošle godine svega 110 000 tona. Program je predvidio da u ovoj godini Srpska proizvede 200 000 tona što bi značilo 95 odsto domaćih potreba.

Program od 100 000 maraka doživio je potpuni fijasko iako to u ministarstvu odbijaju da priznaju.

Година	Површинa (ха)	Укупна количина (т)	Вриједност производње (390 КМ/т)	Регрес УКУПНО КМ
I 2011/12	20.000	80.000	31.200.000	5.000.000
II 2012/13	25.000	105.000	40.950.000	6.250.000
III 2013/14	30.000	132.000	51.480.000	7.500.000
IV 2014/15	35.000	161.000	62.790.000	8.750.000
V 2015/16	40.000	200.000	78.000.000	10.000.000

    

U jesenjoj sjetvi 2015 godine zasijano je 43 000 hektara merkatilne pšenice a rod je bio 175 000 tona. I dalje RS uvozi 100 000 tona godišnje jer domaći proizvodjači ogromne probleme imaju sa otkupljivačima oko otkupne cijene.  Podsticaji ministarstva od 250 KM po hektaru i premija za otkupljenu pšenicu trenutno kasne više od šest mjeseci. U jesen 2015 pšenicu je posijalo samo 1900 poljoprivrednika što je izuzetno malen broj tvrde stručnjaci.

Na ime regresa za pšenicu proizvodjači su po već pomenutom Programu trebali da dobiju deset miliona maraka. Dobiće, kada bude isplaćeno, oko 3,5 miliona.